AKO DOČEKAM SUTRA

 

Uveče ležem umotan u prekrivač nade,
sklapam umorne oči da uhvatim san,
jastuk natopljen pesmom tužne balade,
možda dočekam još jedan novi dan.

 

Neke mračne senke Mesec mi šalje
što me teraju i mame dušu da im predam,
kroz košmare strašne probijam se dalje,
želeo bih sutra svetlost da ugledam.

Puzim teško po tlu kroz prašume snova.
trnje mi kida i razvlači utrubu iznutra,
hodam na granici i žici mračnih svetova,
šta ako ipak dočekam to obećano sutra?

Ješ jedan teret s duše noćas da svalim,
u meni se krije neko mučno čudno biće,
želeo bih sutra dragom Bogu da zahvalim
što ugledah još jednom kako zora sviće.

Ako dočekam sutra, biće to novi svetak,
ma koji da je dan, deli ih samo nijansa,
još jedana data prilika za novi početak,
još jedna svestno pružena životna šansa.

U svom mutnom umu planove krojim,
ja nisam nikad bio čovek od jedne želje,
želim minute i sate sa tobom da brojim,
da podelim tugu i bol, sreću i veselje.

 

Dejan Simonović Deki

2018-02-20T11:50:13+00:00

Leave A Comment

19 − 3 =