BOLEST SA OSTRVA LAJM

Deki, svetski putnik iz Šumadije.
Mnogi ljudi misle da ja često idem u bolnice i na klinike zbog povređene ruke i amputirane šake. Zabluda.
– Čujem opet si bio u bolnicu
– Dobro si čuo, vidim da seoski google radi besprekorno i ništa ne može da mu promakne. Video i audio nadzor od četiri do pet baba koje sede na klupama, snimaju svaki pokret, automatski vrše obradu podataka i za kratak rok donose zaključak. I BIA bi im pozavidela. Kamere zastarelog tipa, ali rade kao nove i ne kvare se uopšte. Kada se razboli predsednik opštine retko ko zna, ali kada ja odem u bolnicu svi znaju.
– Opet zbog ruke, kad će već jednom da ti prođe?
– Nemam problem sa rukom. Mislim imam, ali to je sporedna stvar, pošto sam mutirao i dostigao sistem regeneracije na zavidnom nivou, kao gušter koji odbaci rep da bi brže trčao a kasnije mu izraste nov, iskreno se nadam da će u skorije vreme početi da mi raste nova šaka.
– Pa kad nije ruka šta je onda u pitanju?
– Imam multiplu sklerozu, lajmsku bolest i još nekoliko pride. ( Španska sela ).
– Pa kako se dobija ta multipla skleroza, ja znam za ovu staračku, a za tu nisam čuo?
– Pa vidiš, to je bolest inteligentnih ljudi, koji mnogo razmišljaju, koji su emotivni i koji su preživeli sve i svašta u životu. Nemoj da se plašiš, ti je sigurno nećeš dobiti, na svu sreću.
– A ta lajska? To je neka strana bolest, da je nisi dobio na moru?
– Jeste. Putovao sam jednom brodom ” Neukrotivi ” i stignemo do ostrva Lajm, negde u Tihom okeanu. Usamljeno ostrvo, izolovano i daleko od
civilizacije. Tu sam proveo neko vreme, sprijateljio se sa domorodcima i kao poklon dao sam poglavici svoju prirodnu, domaću rakiju od šljive i kruške. Poglavica je bio oduševljen jer to voće kod njih ne uspeva, a svidelo mu se što podiže raspoloženje i leči sve bolesti. Tu ti se
zaljubim u njegovu prelepu ćerku, Pricezu Boreliju, koja se isto tako zaljubila u mene. Poglavici sam se mnogo svideo, jer ovakvih budala kod njih nema, pa je hteo da oženim njegovu ćerku i da mi svoje mesto poglavice ustupi i da da ja vladam celim ostrvom. Kada sam mu objasnio da volim ženu sa Balkanskog poluostrva, za koje naravno nije čuo, jako mu je bilo žao. I tu ti ja dobijem lajmsku bolest.
– Ti se šališ?
– Naravno. Ujeo me krpelj pa sam dobio tu bolest.
– Pa mene ujedaju stalno pa mi ništa ne fali.
– Ali mene je ujeo zaraženi.
– To mora da je opasno?
– Jeste, zove se i Morbus lajme, prvo sam imao Neuroboreliozu, a sada
samo Boreliozu.
– Pa ti si baš nagrabusio, jel ona zarazna?
– Jeste i to mnogo, prenosim je kao tifus, svi insekti koji priđu uz mene odmah crkavaju, zato moji ne kupuju sprej protiv insekata, nemamo ni jednu muvu u kući.
– Bože ljudi, ala je to gadno.
– I ako bi mogao ovo da razglasiš da ne ponavljam svima pojedinačno, mnogo bi mi učinio.
– Hoću, ne brini.
Siguran sam da hoće, biću miran neko vreme, ljudi će me zaobilaziti u širokom krugu radi sopstvene bezbednosti.

Bolest sa ostrva Lajm nije za igranje i treba je shvatiti ozbiljno.

Dejan Deki Simonović

2018-02-24T13:31:41+00:00

Leave A Comment

4 × 5 =