ONO ŠTO NISTE ZNALI O MENI

 

Rođen sam 1. novembra u drugoj polovini prošlog veka, 1975. godine.
Bile su zadušnice, dan mrtvih po Pravoslavnom, ali datum se menja. Po Katoličkom 1. novembar je uvek praznik Svi Sveti, takođe dan mrtvih.
Rođen sam kao indigo ili kristalno dete, sa šestim čulom i paranormalnim sposobnostima i moćima. Mnogi misle da kada napišem ili kažem da sam indigo osoba, da se šalim, nažalost ne, to je istina. Ljudi misle da je to zanimljivo i zabavno ali nije, varaju se, teško je živeti sa tim. Kada znaš kada će neko umreti, da će mu se desiti nesreća ili bilo šta loše a ne možeš mu pomoći, to ti kida utrubu. Imam predskazanja, priviđenja, vidim i čujem ono što obični ljudi ne mogu, svakom mogu da zavirim u dušu, da mu vidim prošlost i budućnost, sanjam mrtve, imam more i košmare, kada je pun Mesec ne spavam uopšte, itd.
Mnogi koji me lično poznaju ne znaju za sve ovo jer ne volim da pričam o tome, ljudi postanu dosadni i traže da im pričam budućnost a ja to ne želim, a i ne smem. Počeo sam bio nekima da pričam ali sam ih uvek slagao ili prećutao loše stvari, naravo, nisam radio za novac jer me novac ne zanima, nisam materijalista. Posle svake izrečene nečije sudbine desilo mi se nešto loše pa sam prestao.
Majka je imala muke samnom dok sam bio mali, mnogo sam plakao, uveče bih padao u trans iz kog bi me jedva probudila, uveče kasno kada bi se vraćali od nekud nešto me je vuklo od nje, ona prema sebi a to suprotno, imao sam utisak da će me rastrgnuti… Počeo sam kao dete da pričam šta će se desiti, ali ko je verovao detetu šta priča, deca pričaju svašta i imaju bujnu maštu. Međutim, kada bi se to desilo pitali bi me kako si znao?, moj jedini odgovor je bio ne znam. Počeli su da sumnjaju svašta o meni, nisu znali šta su to rodili…
Kada sam odrastao počeo sam da tražim po starim knjigama šta mi se to dešava i našao. Razgovarao sam sa monasima po manastirima a mnoge sam posetio, dali su mi isti odgovor.
Deca se za to biraju na rođenju, nema ih mnogo ali imaju jaka čula, jedno više od obične, i veliku moć i snagu. To je Božiji dar.
Pitao sam zašto kada nekome kažem sudbinu meni se desi nešto loše?
Čoveku nije dato da zna svoju sudbinu, postoji kodeks o ćutanju o tome, u protivnom sledi vam kazna. Ne prekršajna, već po koži, mada bih više voleo da je novčana… Šalim se.
Vama je dato da vidite tuđu budućnost ali ne i da im kažete, već da im pomognete na bilo kakav moguć način, pozitivnim duhom, šalom, rečima utehe, savetima itd.
Dobro, ako je to dar od Boga, zašto imam noćne more, košmare iz kojih se teško budim i sanjam mrtve, zle sile, Đavola i njegove podanike.
To je test izdržljivosti, vere i odanosti Bogu. Mnogi padnu jer ne mogu da izdrže sve to. Svi vi kroz to morate da prolazite.
Izdržao sam svašta, izdržaću i to a i već sam naučio da živim sa tim.
Ako mi je Bog sve to dao, zašto imam tolike bolesti, ostao sam bez desne šake, samohrani roditelj…?
Čovek ne može drugog da razume i shvati ako ne oseti na svojoj koži, jedino tako može da razume kako je tim nesrećnim osobama i da saoseća sa njima. Od svake nesreće Bog će te spasiti i živećeš dugo, samo poštuj pravila i izvršavaj svoj zadatak.
Šta reći a ne zaplakati, ništa, izvršavam ga.
Zovu nas Indigo deca jer obožavamo plavu boju, boju neba, Božijeg carstva. Ili Kristalna deca jer nam je mozak kao kristalna kugla. Mi ne možemo da razumemo ovaj svet i mentalitet, mi neznamo da mrzimo, ne želimo nikom zlo, ne razumemo zašto ljudi to rade, mi volimo ceo svet. Pozitvni smo i veliki borci.
Prvi put govorim javno o svojoj tajni.
Do duše mnogi su se uverili u to, mnogi misle da sam mnogo čudan, neki da sam veštac, mada poznajem razne magije ne bavim se tim, neki me se i plaše, misle da nisam normalan.
Pa i nisam ali sam miroljubiv i bezopasan.
Jednom sam rekao doktorki da pazi kada se vraća kući jer će čuknuti auto. Nasmejala se. Sutra kada je došla na odeljenje nije se ni presvukla već uletela u sobu i pitala kako sam znao. Posle me vodila kod psihijatra, žena me pregledala i ispitala a posle objasnila o čemu se radi. Kad god me vidi kaže mi samo ne moj da mi pričaš šta će mi se desiti. Žao mi je što nisam ispunio uslove za prijem na odeljenje sa košuljama dugih rukava koje se zakopčavaju pozadi.
Eto, sad znate sve o meni, ne sve, neke stvari nikada nećete saznati, a i šta će vam da znate. Ja sam u stvari običan čovek kao i drugi samo malo nabudžen nekim moćima i sposobnostima nadčoveka, nešto između genija i ludaka, nešto što mnogi neće i ne mogu da razumeju..
I kako da budem normalan pored svega ovoga. Šta ću, nisam ja birao a ni tražio to, drugi je odlučio tako…

Dejan Deki Simonoviċ
19.04.2018. D.D.S.

2018-04-20T12:31:04+00:00

One Comment

  1. lessurprises 21. travnja 2018. at 22:13 - Reply

    Thanks Blake!Totally helps!Loricheap cialis

Leave A Comment

14 + 9 =