SMEJATI SE ILI PLAKATI

Ne želim da plačem, jer plače se za mrtvima, a ja sam hvala Bogu živ. I ne osećam se različit od drugih, osim po svojim osobinama.
Volim svoj život pored svih muka i problema, i hoću da ga živim.

Nikada nisam bio paničar, ni za šta pa ni za bolesti. Uvek kada dobijem relapse i prestanu napadi, spazmi, ja počnem da se smejem. Neko ko me ne poznaje rekao bi da sam lud. Mada i nije daleko od istine, ali pozitivno lud.
Majka mi kaže ti se smeješ a ja bih plakala. Gledaj jednu stvar, potpuno te razumem, ti si roditelj a ja tvoje starije “dete”, i ja imam decu i znam šta znači biti roditelj, veoma teška uloga, obaveza i zanimanje. Ali, ako će plakanje da mi pomogne, hajde da plačemo zajedno i da jednom za svagda sve to prestane i bude mi bolje. Pa neće. E pa baš zato hoću da se smejem. Živ sam, povremeno deformisan, što je, priznajem, malo jezivo gledati, ali postoji toliko osoba koje su u mnogo gorem stanju od mene, jel’ oni treba da se poubijaju? Ma ne treba. Onda ću se smejati, jer ne može bolest da me muči kolko ja mogu da izdržim.
Mlađi sin isto, kako možeš da se smeješ kad vidiš šta te spopada i na šta ličiš tada. Sine, ne razumeš ti to i želeo bih da nikada u životu ne budeš u prilici da moraš da razumeš. Samo spremi vodu da mi daš da pijem kada nastane pauza, jer ne mogu sam da držim čašu, i samo slušaj moja uputstva, bez pitanja i saveta. Znam šta radim, veruj mi, svestan sam šta mi se dešava. Ali svaki sledeći put je isto, ne mogu to da prihvate.
Jednom su mi došle u posetu rođena sestra i prijateljica, i ja kao za inat dobijem napad spazama. Pošto nikada nisu videle kako mi se to dešava, počele su iz sveg glasa da zovu sestre i doktore. Pacijenti koji su ležali samnom su već naučili na te moje ispade, ali njihova poseta se prestravila. A mene nadulo nešto da se smejem pukao bih, samo čekam da prestane napad. Kada je prestao ja sam prasnuo u smeh. A one, pa ti nisi normalan, pa šta ti je smešno, ovo je za plakanje a ti se smeješ. Opet plakanje. Meni su suve oči, koristim veštačke suze i nemogu da plačem, ako bih počeo da plačem sa veštačkim suzama to bi bilo kao da plačem na plejbek, a to nije to. Ali mogu da se smejem, za to mi nisu potrebne suze.
Kada dobijem napad dođe sestra i kaže mi hajde Dejane lezi. Ne mogu da legnem jer ne mogu u tom polžaju da podnesem to, zgrčim se kao jare u plehu. Mogu samo sedeći ili stojeći. Onda mi ona stavi šaku na čelo i gura glavu unazad. Kada me pusti spazam, ja joj kažem, daj sestro napravićeš mi žulj na čelu. Plašim se da mi ne padneš. Nikada sestro nisam pao pa neću ni sada.
Jedino moja doktorka Dragana Denić zna kompletan tok mojih relapsa i kaže im, budite pored njega i pustite čoveka na miru, on zna kako mu odgovara da to podnese.
Zato uvek idem kod nje, jer ona zna svaki detalj o mojoj malo specifičnoj i zanimljivoj multiploj sklerozi i ne moram ništa da joj objašnjavam kao drugim doktorima, neka suvišna pitanja, šta je bilo, kada je bilo, zašto ovo, zašto ono, i slično.
Prihvatio sam svoju bolest MS, a i ostale kao sastavni deo svog života. Zato hoću da živim, da se radujem, da se smejem, da se borim za svoje parče neba. Hoću da im pokažem da nisu jače od mene, hoću, koliko god mogu, da ja vodim život a ne on mene. Ne želim da plačem, jer plače se za mrtvima, a ja sam hvala Bogu živ. I ne osećam se različit od drugih, osim po svojim osobinama.
Volim svoj život pored svih muka i problema, i hoću da ga živim.
Dejan Deki Simonović

2017-10-12T11:05:02+00:00

10 komentara

  1. minecraft 6. listopada 2018. at 17:16 - Reply

    Spot on with this write-up, I seriously believe this website needs much more attention.
    I’ll probably be back again to read through more, thanks for the info!

  2. minecraft free download 2018 10. listopada 2018. at 13:28 - Reply

    Ahaa, its nice dialogue regarding this paragraph at this place at this blog, I
    have read all that, so now me also commenting at this place.

  3. Coconut Oil 27. listopada 2018. at 17:22 - Reply

    I couldn’t refrain from commenting. Perfectly written!

  4. Health Benefits of Coconut Oil 27. listopada 2018. at 23:00 - Reply

    Definitely consider that that you stated. Your favorite justification appeared to be at the net the
    easiest factor to bear in mind of. I say to you, I certainly get annoyed whilst other folks consider issues that they plainly don’t understand about.
    You managed to hit the nail upon the highest and defined out the whole thing without having side effect , folks could take
    a signal. Will probably be back to get more. Thank you

  5. Benefits of Coconut Oil 28. listopada 2018. at 13:32 - Reply

    Have you ever considered about including a little bit more than just your articles?

    I mean, what you say is fundamental and all. Nevertheless
    imagine if you added some great pictures or videos to give your posts
    more, “pop”! Your content is excellent but with pics and videos, this blog could
    definitely be one of the best in its niche. Very good blog!

  6. descargar facebook 4. studenoga 2018. at 20:03 - Reply

    Descargar facebook http://twitter.com/descargar_hq descargar facebook

    What’s up, yes this post is really fastidious and I have learned lot of things from it on the topic of blogging.
    thanks. Descargar facebook http://twitter.com/descargar_hq descargar facebook

  7. Quest Bars 9. studenoga 2018. at 11:32 - Reply

    I seriously love your blog.. Very nice colors & theme.
    Did you make this site yourself? Please reply back as I’m trying to create
    my own personal site and would love to learn where you got
    this from or just what the theme is named. Kudos!

    • Minja-GreenGold 9. studenoga 2018. at 14:25 - Reply

      No, I had help, but he will help you to if you want.

  8. Sling TV 12. studenoga 2018. at 7:17 - Reply

    My brother suggested I would possibly like this web
    site. He used to be entirely right. This post actually made my day.
    You can not believe just how much time I had spent for
    this info! Thanks!

  9. What Equipment is Needed for Sling TV 19. studenoga 2018. at 8:27 - Reply

    I was suggested this blog by my cousin. I’m not sure whether this post is written by
    him as no one else know such detailed about my problem.
    You’re amazing! Thanks!

Leave A Comment

eight + 6 =

RIDERE O PIANGERE

Ne želim da plačem, jer plače se za mrtvima, a ja sam hvala Bogu živ. I ne osećam se različit od drugih, osim po svojim osobinama.
Volim svoj život pored svih muka i problema, i hoću da ga živim.

Nikada nisam bio paničar, ni za šta pa ni za bolesti. Uvek kada dobijem relapse i prestanu napadi, spazmi, ja počnem da se smejem. Neko ko me ne poznaje rekao bi da sam lud. Mada i nije daleko od istine, ali pozitivno lud.
Majka mi kaže ti se smeješ a ja bih plakala. Gledaj jednu stvar, potpuno te razumem, ti si roditelj a ja tvoje starije “dete”, i ja imam decu i znam šta znači biti roditelj, veoma teška uloga, obaveza i zanimanje. Ali, ako će plakanje da mi pomogne, hajde da plačemo zajedno i da jednom za svagda sve to prestane i bude mi bolje. Pa neće. E pa baš zato hoću da se smejem. Živ sam, povremeno deformisan, što je, priznajem, malo jezivo gledati, ali postoji toliko osoba koje su u mnogo gorem stanju od mene, jel’ oni treba da se poubijaju? Ma ne treba. Onda ću se smejati, jer ne može bolest da me muči kolko ja mogu da izdržim.
Mlađi sin isto, kako možeš da se smeješ kad vidiš šta te spopada i na šta ličiš tada. Sine, ne razumeš ti to i želeo bih da nikada u životu ne budeš u prilici da moraš da razumeš. Samo spremi vodu da mi daš da pijem kada nastane pauza, jer ne mogu sam da držim čašu, i samo slušaj moja uputstva, bez pitanja i saveta. Znam šta radim, veruj mi, svestan sam šta mi se dešava. Ali svaki sledeći put je isto, ne mogu to da prihvate.
Jednom su mi došle u posetu rođena sestra i prijateljica, i ja kao za inat dobijem napad spazama. Pošto nikada nisu videle kako mi se to dešava, počele su iz sveg glasa da zovu sestre i doktore. Pacijenti koji su ležali samnom su već naučili na te moje ispade, ali njihova poseta se prestravila. A mene nadulo nešto da se smejem pukao bih, samo čekam da prestane napad. Kada je prestao ja sam prasnuo u smeh. A one, pa ti nisi normalan, pa šta ti je smešno, ovo je za plakanje a ti se smeješ. Opet plakanje. Meni su suve oči, koristim veštačke suze i nemogu da plačem, ako bih počeo da plačem sa veštačkim suzama to bi bilo kao da plačem na plejbek, a to nije to. Ali mogu da se smejem, za to mi nisu potrebne suze.
Kada dobijem napad dođe sestra i kaže mi hajde Dejane lezi. Ne mogu da legnem jer ne mogu u tom polžaju da podnesem to, zgrčim se kao jare u plehu. Mogu samo sedeći ili stojeći. Onda mi ona stavi šaku na čelo i gura glavu unazad. Kada me pusti spazam, ja joj kažem, daj sestro napravićeš mi žulj na čelu. Plašim se da mi ne padneš. Nikada sestro nisam pao pa neću ni sada.
Jedino moja doktorka Dragana Denić zna kompletan tok mojih relapsa i kaže im, budite pored njega i pustite čoveka na miru, on zna kako mu odgovara da to podnese.
Zato uvek idem kod nje, jer ona zna svaki detalj o mojoj malo specifičnoj i zanimljivoj multiploj sklerozi i ne moram ništa da joj objašnjavam kao drugim doktorima, neka suvišna pitanja, šta je bilo, kada je bilo, zašto ovo, zašto ono, i slično.
Prihvatio sam svoju bolest MS, a i ostale kao sastavni deo svog života. Zato hoću da živim, da se radujem, da se smejem, da se borim za svoje parče neba. Hoću da im pokažem da nisu jače od mene, hoću, koliko god mogu, da ja vodim život a ne on mene. Ne želim da plačem, jer plače se za mrtvima, a ja sam hvala Bogu živ. I ne osećam se različit od drugih, osim po svojim osobinama.
Volim svoj život pored svih muka i problema, i hoću da ga živim.
Dejan Deki Simonović (više…)

2017-10-12T09:26:05+00:00

Leave A Comment

three + 17 =