Žute minute

A onda jedan tren, delić sekunde, promeni ti ceo život. Postaneš invalid, bolestan, ne možeš da radiš, da stvaraš, da doprinosiš društvu.
Pa posle se pitam zašto sam se razboleo, zašto sam dobio multiplu sklerozu i druga neurološka i infektivna oboljenja.

Čovek je stvoren kao društveno biće da radi i stvara, tj., rad je stvorio čoveka. Dok je mlad i zdrav misli da može sve, jak je, niko i ništa mu ne može stati na put, zaustaviti ga i sprečiti u svojim namerama, planovima i ciljevima. 
I ja sam tako mislio. Ali nije tako. Radio sam kao crv. Imamo poljiprivredno gazdinstvo, bavimo se stočarstvom, proizvodimo sve i svašta, imamo puno mašina. A na poljoprivredi nema radnog vremena, radi se od jutra do sutra. Pored toga, radio sam u hladnjači za preradu voća, ja i još jedan drugar smo vodili malu privatnu hladnjaču. Morali smo da brinemo o svemu, od otkupa, zamrzavanja, kvaliteta, isplate, praćenja rada i proizvodnje do isporuke gotovih proizvoda. Plus sam vikendom radio kao konobar u diskoteci Hula Hula kod rođaka. Kada je bilo manje posla u hladnjači, samo prerada, radili smo po smenama, a ostatak na poljoprivredi. Kada je otkup nismo imali radno vreme, jer voće ne može da čeka. Vikendom sam radio od sedam do dvadeset časova u hladnjači, dođem kući, večeram, istuširam se i u dvadeset jedan čas krećem u diskoteku do pet ujutru. Opet dođem kući, legnem da odspavam. Kakvo spavanje, od umora, buke, preglasne muzike raznoraznih stilova, celo telo mi vibrira, organi šetaju po organizmu, bubrezi rotiraju i menjaju mesto, ne znam koji mi je levi a koji desni, u glavi kao u košnici samo zuji. U sedam opet u hladnjaču, i sve tako. 
Pa gde može čovek da živi i radi sa dva sata “odmora” dnevno. Da su me pravili od čelika došlo bi do zamora materijala, da sam mašina ne bih izdržao, crkao bi mi motor.
Nisam toliko radio zato što sam materijalista, već zato što sam voleo, rad me je ispunjavao.
A onda jedan tren, delić sekunde, promeni ti ceo život. Postaneš invalid, bolestan, ne možeš da radiš, da stvaraš, da doprinosiš društvu.
Pa posle se pitam zašto sam se razboleo, zašto sam dobio multiplu sklerozu i druga neurološka i infektivna oboljenja.
Tek kad sam se razboleo shvatio sam da u svemu treba biti umeren, da sve ima svoju granicu preko koje ne smeš ići.
Godinama se u nama nakuplja loše koje gutamo i gomilamo, razvodi brakova, gubitak radnog mesta, problemi u porodici, gubitak dragih osoba i mnogo različitih stresova. E onda mora negde da pukne, eksplodira. Kada ne umemo sami to da izbacimo iz sebe organizam sam to uradi, nažalost, na svoju štetu.
Bolestan si, dolazi do ne razumevanja ljudi i okoline, ne prihvaćenosti, postaneš im naporan, dosadan, misle da si slabić i da preteruješ u svemu. Pitaju se – Pa zar je to toliko teška bolest?, a niko se ne pita kako je tebi. Boriš se sa svim tim i trpiš i gutaš. Pa gde može sit gladnog i zdrav bolesnog da razume. 
A onda dođu žute minute, kada ti je svega dosta, i ne razumevanja, i bolnica, lekara, terapija, jednostavno sve ti prekipi. Misliš da digneš ruke od svega, da se predaš, da se ubiješ, zamišljajući da ćeš tako olakšati i sebi i drugima, da ćeš rešiti sve probleme. Ali tada treba biti jak, izdržati, psihički stabilan, boriti se i ne dozvoliti sebi kapitulaciju.Žute minute dođu i prođu, kao i sve ostalo, jer ništa ne traje večno, ponovo ćeš biti ona ista osoba koja pozitivno razmišlja, koja voli svoj život ma kakav bio, jer to je tvoj život i ničiji drugi, i sam se moraš boriti za njega. Ponovo ćeš hteti da se boriš, da nastaviš dalje u nove poraze i pobede, kao i do sad što si radio.
Čovek tada treba da se isplače, da se izjada nekome, ne svakome već onom u koga ima poverenja i ko će ga razumeti, da izbaci nagomilano đubre i da olakša dušu. Svima je teško, nikom nije lako, svako ima neke svoje probleme i muke koje ga stiskaju, ali treba naći rešenje, a za sve postoji rešenje. Radite ono što vam prija, šetajte, pričajte sa ljudima, slušajte omiljenu muziku, čitajte knjige koje će vas opustiti, gajite cveće i slično.
Život je večita borba i pobeđuju samo jaki. Budite jedan od njih.
Autor: Dejan Deki Simonović

2017-10-12T11:07:05+00:00

Leave A Comment

13 + eleven =

Yellow minute

A onda jedan tren, delić sekunde, promeni ti ceo život. Postaneš invalid, bolestan, ne možeš da radiš, da stvaraš, da doprinosiš društvu.
Pa posle se pitam zašto sam se razboleo, zašto sam dobio multiplu sklerozu i druga neurološka i infektivna oboljenja.

(više…)

2017-10-12T09:31:28+00:00

Leave A Comment

18 + three =

Minuto giallo

A onda jedan tren, delić sekunde, promeni ti ceo život. Postaneš invalid, bolestan, ne možeš da radiš, da stvaraš, da doprinosiš društvu.
Pa posle se pitam zašto sam se razboleo, zašto sam dobio multiplu sklerozu i druga neurološka i infektivna oboljenja.

(više…)

2017-10-12T09:32:01+00:00

Leave A Comment

six − 1 =